Obskurno sadističko sečenje očiju

 Nemojte odmah na prvu da pomislite da se radi o još jednom gore grind bendu. U pitanju je death metal spektakl koji nas je zadesio sinoć u Dorćol placu. Vrata su bila otvorena već od 19h. Ispred je već bilo dosta metalca, u death majicama i martinkama - autfiti koji su najavljivali dobru svirku.

Cut eyes - već da prvim taktovima pokazuje da se ne šale. Petožičani bas, drop štim i gomila prelaza pomerali su jetru odabranom publikumu. Prvi put ih gledam uživo i moram da priznam da su momci svetska klasa, i uvek ću rado posetiti svaki njihov gig. Jovanov vokal na trenutke je Glen Bendton, na trenutke Jan Chris de Koeyer dok gitarista dokazuje da za ovaj tango nije potrebno dvoje.

Nakon oko sat vremena svirke na scenu su stupili Sadist. Šta reći? Koju posluku porati? Sećam se kako smo kao klinci balavili sa vilicama do patosa na Tribe. Gledati ih uživo par decenija kasnije neopisiv je osećaj. Dva banera na bini postavljenih pred koncert slutila su dobru svirku.

Ono što sam oduvek želeo u svojoj kratkoj muzičkoj karijeri - da na bini sviram klavijature i gitaru - sada vidim kako izgleda i čujem kako zvuči. Naravno petožičani fretless bas i sedmožičana gitara je sve što je dovoljno reći, a koncert je praktično tek počeo. Svaka nota i svako sečenje tačni u milisekundu - čisto da dočaram ovaj eksperimentalni death metal. Nakon treće pesme Trevor se kratko zahvalio, pozdravio publiku nakon čega su nastavili. Ređali su se hitovi iz opusa višedecdnijske karijere ove italijanske četvorke.
Posebnu pohvalu imam za tonca - zvuk besprekoran. Pomera bubrege, a ne probija bubne opne.

Što se osvetljenja tiče - malo drugačija priča. Priilično loše za fotkanje, pa su fotografi bukvalno pecali priliku i isti kadar kao da je neka jako retko riba koju čekaš da upecaš ceo život, ali dobro. Svaki mrak i strob preseče Tomijev rif levom rukom i lead na klavijaturi desnom. Ako je za cut eyes tango bilo potrebno manje od dvoje, šta ovde reći?! Skoro sat vremena svirke i najava poslednje pesme - dobro poznati  uvod na klavijaturama - prvi tonovi "plemena" šalju me u trans.... over and out pred obskuru.

Kratko nameštanje za Obscura, kec sa bubnja, petožičani fretless bas, kondenzatorski mic i death symbolic za probu zvuka završeno je jako brzo, a momci iz benda profesionalno su sačekali svoju satnicu i tada je krenuo akustični intro uz podlogu fretless basa. Jedan po jedan članovi su izlazili na binu i uključivali se u pesmu dok sve nije eksplodiralo. Ako bih žanrovski opisao to mi je neki tehnički death metal na granici sa black metalom gde je svaki ton precizan. Akustični uplivi su tu tek da razbiju i uvedu sušaoca u sledeći sabijački rif. Sedmožičani ibanez Kevin Olasza čini se da ima premalo žica za ono što ovaj čovek svira. Tačno se vidi šta znači kada bend svira duže od dve decenije. Druga pesma beskompromisni kec. Ni bend ni publika nisu statični. Melodije koje prožimaju rifove čine ovaj bend nečim zaista posebnim. Na momente podsećaju na death, pa nije ni čudo da smo ih gledali kao predgrupu Death to all u domu omladine. Momenti kada gitare sviraju tercu jedna drugoj dok fretless bas prati bubanj čine kao da slušamo death u 2025. Posle sat vremena svirke bend se zahvaljuje, i odlazi sa bine, ali publika ih ubrzo vraća na bis. Još jedna pesma za kraj da se ispišu što se kaže i zahvale publici na više nego sjajnom dočeku.

Obscura je bend koji sigurno neću propustiti nikada u budućnosti, a za celo veče imam samo jedan kratki rezime - ako je koncert metal bendova sa fetless bas i sedmožičanim gitarama nemojte ga nikako propustiti.